Šta je narkolepsija?
Bolest se javlja najčešće u djetinjstvu, ali se može javiti u bilo koje doba. Sa malim kolebanjima traje čitavog života. Značajna je jer ometa socijalni život, u prvom redu posao. Može naročito biti opasna za vozače
Tekst: A A A



Poremećaj spavanja
Šta je narkolepsija?

Objavljeno 11.11.2010 u 18:05

Spavanje je dio našeg života. Tokom spavanja se odmaramo i fizički i psihički.
 
Tokom budnog stanja postepeno se narušava fiziološka ravnoteža u organizmu, pa je spavanje nužno kako bi se ta ravnoteža ponovno uspostavila.
 
Narkolepsija je primarni poremećaj spavanja koji se karakteriše spontanim padanjem u san.

Uzrok nastanka

Narkolepsiju uzrokuje gubitak ćelija u hipotalamusu mozga koje sadrže protein hipokretin (oreksin). Ovo je genetski uslovljen poremećaj i javlja se familijarno.

Klinička slika
 
Može se manifestovati slijedećim simptomima koji čine tzv. narkoleptičnu tetradu:

•hipersomnolencija - napadi spavanja, radi se o neodoljivoj želji za spavanjem u trenutku kada osoba želi biti budna, san je neodoljiv i javlja se u hodu, pri vožnji automobila, razgovoru, jelu, radu. Naročito se lako pada u san pri čitanju novina i gledanju televizije. Lako se mogu probuditi.
 
•katapleksija - pojava mišićnih slabosti poslije jake emocije (najčešće smijeh, zatim zadovoljstvo, ljutnja, iznenađenje, orgazam). Slabost može biti generalizovana, ali i lokalizovana na licu ili nogama, potpuna ili blaga. Bolesnik je svjestan za vrijeme napada.
 
•hipnagogne halucinacije - pojava optičkih ili akustičnih halucinacija u vrijeme između budnosti i spavanja, odnosno pri uspavljivanju ili buđenju, često zajedno sa hipnagognim paralizama. Mogu se javiti i kod zdravih osoba.
 
•hipnagogna paraliza - napad nepokretnosti koja se javlja u vrijeme kada se javljaju i hipnagogne halucinacije. Takođe se mogu javiti i kod zdravih osoba.
 
Bolest se javlja najčešće u djetinjstvu, ali se može javiti u bilo koje doba. Sa malim kolebanjima traje čitavog života. Značajna je jer ometa socijalni život, u prvom redu posao. Može naročito biti opasna za vozače.

Dijagnoza
 
Postavlja se na osnovu anamneze, porodične anamneze, neurofizioloških ispitivanja. Najviše se koristi ponovljeni test latencije spavanja.

Liječenje

Najčešće se upotrebljavaju agripnotici sa ciljem da se bolesnik održi u budnom stanju tokom dana (metilfenidat, metamfetamin, imipramin, mazindol, selegilin, zimelidin, viloksazin).
 
U svim slučajevima hipersomnije savjetuje se uklanjanje uslova koji izazivaju pospanost (npr. toplota), redovno popodnevno spavanje, bavljenje sportom, izbjegavanje monotonih poslova. Bolesnici od narkolepsije nisu sposobni za zanimanja gdje je potrebna stalna budnost, npr. za vozače, pilote, mašinovođe i sl.

(MOJEzdravlje)